Tokom svoje posete Sjedinjenim Američkim Državama 1960. godine, povodom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito ostavio je snažan utisak ne samo političkim stavovima, već i ličnim ponašanjem koje je simbolizovalo nezavisnost Jugoslavije.
Prema anegdoti koja se decenijama prepričava u diplomatskim krugovima, Tito je tokom jednog zvaničnog prijema mirno zapalio cigaru. U to vreme, pušenje na formalnim događajima u SAD nije bilo uobičajeno, a posebno ne bez prethodne dozvole domaćina. Jedan od prisutnih američkih zvaničnika navodno mu je skrenuo pažnju da pušenje nije dozvoljeno.
Tito je, bez oklevanja i uz prepoznatljivu smirenost, odgovorio rečenicom koja je kasnije postala legendarna:
„Ja ne pušim zato što mi je dozvoljeno, već zato što mogu.“
U toj kratkoj rečenici, kako se tumači, bila je sadržana čitava njegova politička filozofija. Cigareta nije bila samo lična navika, već simbol poruke da Jugoslavija ne pripada nijednom bloku, već vodi sopstvenu, nezavisnu politiku između Istoka i Zapada.
Iako ne postoji zvaničan stenografski zapis koji potvrđuje svaki detalj ove priče, anegdota o Titu i cigari u Americi ostala je trajni simbol njegovog autoriteta, samopouzdanja i specifične pozicije koju je imao na svetskoj političkoj sceni.
