Tokom zvanične posete Švedskoj 1976. predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito doživeo je nesvakidašnju nezgodu.
Naime, dok je izlazio iz automobila, njegov ađutant general Marko Rapo neoprezno je zatvorio vrata na suvozačeve strane dok je Tito još uvek izlazio iz kola.
I tako se desilo da mu priklješti prste.
Tito je bolno viknuo, a ađutant je odmah otvorio vrata i oslobodio ruku.
Dedijer 1955.
Moje detinjstvo je bilo teško… U porodici je bilo mnogo dece, i nije bilo lako brinuti o njima. Često nije bilo dovoljno ni hleba, pa se zbog toga dešavalo da, da bi pravilno rasporedila zalihe kukuruznog brašna koje je imala, majka je morala da zaključa ostavu u kojoj se čuvao hleb, a mi, deca, dobijamo kao koliko je mislila da možemo. da damo, a ne onoliko koliko bismo mogli da jedemo. Već u januaru mesecu moj otac Franjo je morao da kupi hleb, odnosno kukuruz, jer naša kuća nije imala dovoljno sredstava za pšenicu.
Kupovali smo „preko puta“, u Sloveniji, u Šentpeteru… Mi, deca, često smo koristili dolazak rodbine, tetaka i drugih da u njihovom prisustvu izmolimo mamu za hleb, povrh onoga što smo već dobili. ranije. Moja majka je bila ponosna žena, pa joj je bilo neprijatno da nam to negira pred svojim rođacima, ali zato, kada su rođaci otišli, bilo je prekora, pa i batina… Bio jednom neka svetac, i roditelji su otišli negde u posetu.
Bili smo gladni. Na tavanu je visila suva svinjska glava koja se čuvala za Novu godinu. Braća i sestre su plakali, a ja sam skinuo tu glavu, stavio je u kotao sa toplom vodom, dodao malo brašna i sve je ključalo oko dva sata. Dojadilo nam je da je „sve pokvareno“. Ali hrana je bila toliko masna da smo se svi razboleli. Kada se majka vratila, svi smo samo ćutali i stenjali. Ona se rastužila i nije nas tukla zbog toga…